Nikola Knežević LOR *
Nikola Knežević, moj tata, bio je slikar.
Nije mu to bilo zanimanje, već esencija.
L’art pour l’art.
Doživeo i preživeo detinjstvo bez oca, drugi svetski rat, gladne posleratne godine, raspad Jugoslavije.
Kada i kako je jedno siromašno seosko dete otkrilo magiju slikarstva, ne bih znao odgovoriti. Neka pitanja, u brzini života, propustimo postaviti.
Nikola Knežević je poštovao velike majstore italijanske renesanse, voleo kolorit impresionizma i nemirni geometrizam kubizma, ali je neprestano tragao za sopstvenim izrazom.
Nije pripadao udruženjima likovnih umetnika, nije učestvovao na značajnim izložbama, o njemu nisu pisali likovni kritičari. Retko ko je imao priliku da upozna njegovo stvaralaštvo.
Radovi koje je ostavio su rezultat eksperimentalnog lutanja kroz različite umetničke stilove, ali i odraz emotivnih stanja jednog čoveka koji je neumorno tragao za neprolaznom lepotom.
